ИСТОРИЈА ВЕПРОВЦА (КРУШЧИЋА)

Печат Вепровца из 1759 године

Вероватно су Словени дали назив месту Вепровац после 1526. године, након што су Турци освојили то подручје. Могуће је да је још раније, у староугарском периоду, већ постојала сеоска насеобина на омеденом простору Вепровца. Нотар Зонyи 1864. године помиње топографски назив ПУСЗТА-ТЕМПЛОМ (Пуста-црква). Тако је назван брежуљак који се пружа западно од пашњака (зајденичке ливаде), јер је тамо некада постојала црква. Још 1864. године пронадјени су остаци цигала, ископине и кости које наводе на закључак да је ту некада било гробље.

Када је 1717. године аустријска војска под водством принца Еугена Савојског, ослободила земљу од Турака, започео је планску политику насељавања. Иницијатор поновног насељавања подручја која су турским ратовима опустошена био је наследник угарског краљевства Леополд И (1658-1705) подручја која су турским ратовима опустошена. Године 1689. створио је комисију којом је руководио кардинал Фердинанд гроф Колониц (Коллонитсцх), са правом многобројних привилегија.

Колонисти су првобитно добијали земљу само на привремено коришћење, да би касније, под влашћу Јосифа ИИ (1780-1790), кућа и окућница заједно са инвентаром земљишним поседом прешла у наследну својину насељеника.

Године 1758. село су населили Мадари и Словаци. У правцу истока – запад, мађарски део села са 130 кућа уређен је 1763. године заједно са римокатоличком црквом која је била од набоја. Двадесет једну годину касније објекат је замењен новоградњом, црквом која и данас надвисује село. Словаци су се почетком 19. века асимилирали у Мађаре.

У овом увелико живом селу су се 1786. године населили Немци, у посебном делу које је названо “Немачко село“. Разлози насељавања су били различити, углавном на основу одлука државних служби. По попису становништва из 1787. године, Вепровац је имао 270 куца (од тога 120 немачких), у којима су живеле 353 породице, то јест 1.731 становник. Удео Немаца био је око 45%, Мађара и Словака око 55% знаци, 780 Немаца и 950 Мађара и Словака.

До пописа становника 1931. године број становништва села се удвостручио. Пописано је 3.158 становника, од тога 2.551 немаца (80,8%), 489 Мађара (15,5%), припадника словенских група (3,7%).

И “Немачко“ и “Мађарско село“ су имали по две пролазне улице и свака још по једну доградену, назване “Нов ред“ у мађарском, а “Последњи ред“ у немачком делу села. Многобројне попречне улице су делиле село на четвртине.

Временом су изградене градска кућа, школе и две такозване болнице, које као такве никад нису коришћене. Вепровац се вец 1908. године прикључио на жељезницку мрежу, а на јавну електричну мрежу 1937. године. Још 1868. године је Вепровац имао своју пошту. Прва апотека је отворена 1931. године а први ветеринар је дошао у село 1933. године. када се први лекар доселио у Вепровац, не зна се са сигурношћу. Познато је да је лекар опште праксе 1912. године отишао из села, па су након тога насељавани лекари који су бринули о здрављу становништва.

Поред годишњих поплава, било је и других непогода у Вепровцу. Године 1868. избио је огроман пожар који је уништио скоро пола села. Цивилно становништво је, на срећу, скоро без икаквих жртава пребродило Први светски рат, али су зато епидемије тифуса, колере, 1918. године грип, однеле многобројне животе.

Да би се спречила годишња пролећна поплава у западној Бачкој, 1872, године изграђен је пловни канал са пумпном станицом и у Вепровцу, која није само одводњавала поља Вепровца, већ је служила и за наводњавање.

Општина Вепровац се граничила са местима: Кула, Црвенка, Сивац, Кљајићево, Стапар, Брестовац, Филипово, Крстур. Атар је чинио 6.831 катастарско јутро, од тога 5.686 катастарских јутара оранице.

Из Завичајне књиге Вепровца Николе Урнауера може се сазнати бројчано стање становништва на дан (09.10.1944. (Дан збега) како број запослених, тако и социјална и привредна, структура становништва. Било је укупно 606 запослених: 256 сељака, 209 радника (од тога 64 гребенара) и 141 обртник и занатлија.

Општинска управа је руководила општином. Сачињавали су је судија (градоначелник, нотар (општински секретар), четири поротника, управитељ дома за сирочад, благајник, као и 12 општинских одборника.

Бачка, која је припадала Аустро-Угарској све до краја Првог светског рата, расплала се након морвног споразума Алијансе са Угарском, 4. јуна 1920. године на новоуредену државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославија). Сада се другачије размишља и другачије учи. Светкса економска криза 1928-1934. године је, све у свему добро поднета, иако је неке тешко погодила. Несвакидашњи привредни полет доживело је село средином 1936. године, када је Немачка трговачким уговором Југославији гаранотовала откуп свих вишкова животних намирница по тачно утврђеној тржишној цени.

Крај Другог светског рата запечатио је субину свих Немаца на југу Европе. То је за Вепровац значило, да је 09.10.1944. године скоро половина немачког живља напустила своју домовину. Друга половна је остала у нади да јој се ништа лоше неце догодити. Ту судбоносну заблуду су они који су остали у својим кућама, платили нељудском патњом, прогоном и смрћу, тако да су и преживели мало помало напустили своју домовину.

Данас потомци ових Немаца живе на слободном Западу, делом у истим крајевима одакле су се њихови преци некада иселили.

Извори:

• Паул Сцхерер: Фамилиенбуцх Wепроwатз Бд. И Карлсрухе 1998

• Таффернер: Qуелленбуцх дер донаусцхwабисцхен Гесцхицхте, Мунцхен 1974, С48, 53-57

• Басц-Бодрог-Вармегyе Монографиаја вон Др.Боровски Саму, Будапест 1896 С.355

• Др Антал Хегедус, др Катарина Цобановиц: Демографска и аграрна Статистика Војводине 1767-1867.

• Леополд Еггер: Дас Вермоген унд дие Вермогенсверлусте дер деутсцхен ин Југославwиен, Синделфинген 1983.

• У.Ет Ц. Фасц.192,Нр.33 дес Унгарисцхен Стаатсарцхивс Будапест

• Хеиматбуцх Wепроwатз 1986.

• Билдбанд Wепроwатз 1989.

 

Вепровац а садашњи Крушциц помиње се од 1717. године а посебно од 1758. године када су се населили и први становници. Назив Вепровац остао је све до 1946. године када су доласком колониста променили назив у садашњи Крушциц.

Насељено место Крушчић налази се на равној лесној тераси надморске висине око 85 метара са око 2.400 становника смештених у 663 стамбена објекта. Крушчићима 786 домаћинстава са три становника по домаћинству. Густина насељености је око девет становника по 1 ха а цео грађевински простр се простире на 274 ха.

Крушчић је имао највише становника 1961. године и од тада па до данас осећа се рапидан пад што доказује садашњи број становника. Овај податак свакако забрињава што услед економских односа млади због незапослениости напуштају наше место. У Крушчићу ради пољопривредна задруга као и живинарска фарма које су скромне економске моћи и оваквим стањем негарантују већу запосленост. Новим производним програмима а самим тим и запошљавањем створили би се услови да млади остану у месту, стварали породице, бољи живот и квалитет живљења.

У месту живи око 69% црногорског и српског становништва а око 31% народа других националности /мађари, русини, украјинци…/. Специфичност заједничког живота је дала допринос одржавању мултикултурализма који се одржава годинама и представаља понос свих становника Крушчића.

Што се комуналне инфраструктуре тиче Крушчић је веома добро решио ове проблеме изградене су улице, електрифицирано село, урађена секундарна телефонска инсталација са утоматском централом итд.

У Крушчићу се налази ОШ “Вељко Влаховиц“, Дом културе са два културно уметничка друштва, Добровољно ватрогасно друштво, пошта. Недостаје нам испостава једне од банака која би решавала проблеме грађана. Што се повезаности Крушчића тице једини путни правац је повезианост са насељеним местом Црвенка и даље док са Оџачком општином имамо вемома лошу инфраструктуру.

На овим проблемима интезивно се ради и надамо се да ћемо у најскорије време и тај проблем решити. Млада популација своје активности задовољва преко Спортског друштва а посебно преко фудбалског клуба док најстарија популација своје активности обавља преко удружења пензионера.

Насељено место Крушчић задржао би младу популацију изградњом таквих производних програма који би омогућили брже запошљавање, јачање економске моћи појединаца и породице а сами тим и већим дохотком по глави становника. Овај проблем Крушчић неможе сам решити без велике помоћи шире заједнице.