Рукометаш Милан Јовановић је по годинама пионир,с тим што је у саставу сениорске екипе Војводина.Тек је напунио 17 година, али је већ познат рукометној  јавности као веома талентовани леви бек.
Поникао је у Црвенки где му је први тренер био Игор Десница, а затим Драган Кукић. Његов таленат није остао непримећен и у Вошу је дошао прво на двојну регистрацију, а прошле године потписао је уговор о стипендирању.

– Доласком у редове шампиона променило се много тога. Много више тренирам и играмо с квалитетним екипама у СЕХА лиги, а било је наступа и у квалификацијама за групну фазу Лиге Европе. Рукомет је за мене нешто најлепше, а и у Војводини ми је сјајно. Момци су ме лепо примили и много ми помажу. Без поговора прихватам и сугестије и похвале, јер само тако могу да напредујем – каже Јовановић.

Ти си пионирски, кадетски и јуниорски репрезентативац Србије, како одговараш свим обавезама?

– Још припадам пионирском узрасту и у почетку ми је било тешко да одговорим свим обавазама. Сада је друга прича, навикао сам се, а знам да само великим радом и трудом могу да напредујем.

Колико ти значи то што играш у три селекције?

– Много, јер играм са старијом генерацијом. Биће ми лакше када будем играо са својом, јер имаћу више искуства.

Како ти је у Војводини?

– Одлично ми је. Тренинзи су изванредни, радимо два пута дневно и доста добро подносим све напоре. Никада нисам забушавао и максимално се залажем. Навикао сам на такав режим рада. Најдраже ми је то што добијам шансу да играм за прву екипу и користим то максимално.

Твој клуб игра у СЕХА лиги и следи му такмичење у групној фази Лиге Европе. Да ли си спреман да одговориш обавезама?

– Волим изазове на рукометном терену. Једноставно, верујем у себе, а колико ћу добијати шансу зависи од моје спремности и тренера Ћирковића. Трудићу се да се изборим за што већу минутажу, јер конкуренција на мојој позицији је веома јака.

Колико ћеш још остати у Војводини?

– О томе и не размишљам. Желим само да што више тренирам и напредујем, а за то имам одличне услове у свом клубу. Тек ми је 17 година, време је мој велики савезника – сматра Милан Јовановић.

М. Павловић

Награда за подстицај

Проглашен си за најбољег младог играча на подручју ГРС Нови Сад. Колико ти значи то признање?

– То ми је мотив више да још више тренирам и напредујем. Хвала људима који су ми то признање доделили. Признање је за прошлу годину, а ова је тек почела – јасан је талетовани рукометаши.