Представа „Велика драма“ драмског студија „Луча“ КУД-а Крушчић је по ко зна који пут била на висини задатка и оправдала очекивања и у Црној Гори где су глумци гостовали четири дана. Увертира за поменуто гостовање у Црној Гори је било гостовање ансамбла у Суботици где су у сарадњи Мађарског и Црногорског националног савета глумци из Крушчића дочекани и међу гостима су се нашли амбасадор Црне Горе у Србији господин Бранислав Мићуновић и генерални конзул Црне Горе у Србији Миодраг Канкараш. Обојица су са одушевљењем одгледали представу и уз честитке пожелели срећан пут глумцима у Црну Гору.

Гостовање у Црној Гори је трајало четири дана и представа је играна у три града Колашину, Бијелом пољу и Никшићу. Цео догађај је пропраћен и организован од стране министарства културе Црне Горе уз несебичну помоћ од стране Црногорског националног савета у Србији. Епилог целе приче је такав да су публика и људи у Црној Гори одушевљени играњем својих родјака и саплеменика јер већински део ансамбла потиче управо из Црне Горе.

Као репрезент догађаја приказаћемо „Осврт“ господина Драгана Копривице:

Честитке за Министарство културе и министра Горановића
(гостовање наших Колашинаца из Крушчића у Колашину, Бијелом Пољу и Никшићу)

Да се у Црној Гори ипак све може кад се хоће, кад се покаже добра воља и предузетност, најбољи доказ је иницијатива Министарства културе, и министра Павла Горановића, да грађани Црне Горе виде “Велику драму”, најбољу представу са Фестивала фестивала у Требињу, по тексту можда највећег савременог драмског писца на екс-ју простору, Синише Ковачевића, у режији Дејана Цицмиловића.

Има много детаља који афирмишу овај комад. Ковачевић је текст радио тринаест година, драмски ансамбл је побиједио, у првом кругу, у Србији, око двјеста конкурентских представа, а потом у Требињу био бољи од свих представа из Хрватске, БиХ, Црне Горе и Македоније.

Као прво, куриозитет сјајног геста Министарства културе Црне Горе и министра Горановића је што је нашу земљу, под пуним покровитељством Министарства, посјетио Драмски ансамбл “Луча” из Крушчића, општина Кула, одигравши представу о томе како су Црногорци из Колашина после Другог свјетског рата колонизовали Војводину.

Можда је још важније у читавој овој причи што је Крушчић мјесто у Војводини, названо по нашем народном хероју Вукману Крушчићу, јер су га населили наши из Колашина, а већина од тридесет глумаца овог комада су, у ствари, њихови потомци, који живе и стварају у свом мјесту у другој држави.

Представа је изведена у Колашину, Бијелом Пољу и Никшићу, а посебно дирљиви тренуци били су у Колашину. Сазнавши ко је стигао, мјештани су током дана долазили и одводили својим кућама глумце, госте из Војводине, своје рођаке, да их домаћински угосте и питају за своје у Војводини.

И Никшић, град културе, као и увијек до сада, показао је своје најљепше лице. Цио драмски ансамбл, који је својим наступом увеличао Дане културе у Никшићу, дочекан је на најљепши могући начин и од руководства Општине, и од Управе Никшићког позоришта. Пуна сала у Никшићу и овације након представе доказ су више да су сви знали ко им је дошао у госте, и да је прорадило и наше традиционално гостопримство. Гледаоци су били импресионирани и укупним сценским дометима овог сјајног пројекта, који је током нешто више од два сата дјеловао као један сублимирани драмски тренутак.

Потресна прича о досељавању Колашинаца у Војводину, о њиховој чежњи за Црном Гором, о судару с Информбироом уз трагичне породичне расколе, о друштвеним ломовима у којима страдају обични људи, имала је прави ансамбл и све што је требало да заблистају и у својој Црној Гори.

Тим поводом, замољен сам од стране директора Центра за културу из Крушчића, Славка Влаховића, да и овим путем, за медије, пренесем изразе вишеструке захвалности на топлом дочеку у Црној Гори свима, министру Павлу Горановићу, Илији Суботићу, који је у име ресорног Министарства пратио драмски ансамбл током читавог боравка у Црној Гори, директорима центара за културу из Колашина и Бијелог Поља, Зорану Булајићу и Тањи Перишић из Никшића, као и никшићком општинском руководству и Управи Никшићког позоришта.

Ако је “Велика драма” Синише Ковачевића потресна прича о Црногорцима и њиховим животним путевима ван Црне Горе, онда је и гостовање наших из Куле чин достојан поштовања и за госте и домаће, мада су, у суштини, сви били домаћи.

А посебна импресија током праћења овог комада је у томе што су актери тако увјерљиво оживјели наш црногорски менталитет, од породичне атмосфере, односа родитеља и дјеце, до радости и туге, до тужбалица, а све уз беспрекоран акценат, чак уз мајсторско коришћење узречица, да се на отвореној сцени моћно видјела и снага генетског кода, који су њихови преци још давно понијели из Црне Горе.

На самом крају, аутор овог приказа се пита: је ли могуће да овај бриљантан текст Ковачевића, драмска химна о нама, није све досад скренуо пажњу ником из Управе Црногорског народног позоришта?! Ријеч је о представи за коју се, иначе, у Београду већ одавно тешко налази карта више. Лично сам увјерен да би Благота Ераковић, због теме и трагичног штимунга овог драмског штива, уз све архетипске слике нашег менталитета и духовног поднебља, направио прави пројекат. Уосталом, Црногорско народно позориште треба да поведе мало више рачуна о свом атрибуту “народно”.       

Драган Копривица