Мало је оних који могу да за живота приуште себи велико богатство, које се не мери парама и материјалним стварима, а које се, са друге стране, не може купити ни за какве новце. Мало је оних који су деценијама успевали да се трансформишу из друштва у друштво, из система у систем, а да из оног старог прикупе све што је ваљало и у новом буду за корак испред свих. Мало је оних који су годинама живели за то да остану вечни, да живе са прошлим и садашњим генерацијама и да буду путоказ генерацијама који долазе.

Балаж Лајош, или како га боље познајемо – Ари, један је од тих вечних, богатих  људи, који су свој живот посветили послу који је од немерљивог значаја огромном броју људи. Ари је, још од 1971. године активиста у култури наше општине, а пре свега он је човек без ког ниједан битнији догађај у општини Кула није могуће замислити. Нема те представе, ликовне колоније, смотре, скупа, нема те утакмице или спортског догађаја које „Фото Ари“ није забележио. Још од давне 1971. па до данас фотодокументарна активност овог човека нешто је што нас запањује и буди у нама дубок осећај захвалности и дивљења према свему што је урадио. Коначно, ове године, Ари је постао добитник и најпрестижније награде у области културе наше општине. „Зраци културе“ су последња у низу и свакако највреднија награда коју је Ари заслужио. Како и сам каже, награда коју је добио круна је свега што је до сада урадио:

– Изузетно сам срећан због овог великог признања, пре свега због тога што се оно додељује људима који су постигли највећа достигнућа у нашој околини, када је култура у питању. Драго ми је , такође, што је реч баш о култури, с обнзиром на то да сам хроничар свих културних догађаја пуне 43 године, и драго ми је што о овој награди одлучују људи који су своје године посветили култури, казао је Ари.

Лајош је један од малобројних Крушчићана који може да се похвали да је носилац овог признања. Још у раној младости показао је склоности ка овој врсти посла, а први пут се са њим, како каже ,  сусрео у основној школи у Крушчићу:

– Мој први учитељ Максим Јекнић водио је тада фото-кино секцију, тада сам први пут био у додиру са овом облашћу. Код њега смо учили о техничкој и естетској култури. Оно што ми је посебно остало упечатљиво јесу његове речи којих се и дан данас сећам : „Децо, чувајте овај материјал. Заједно са човеком расте и његово дело“. Ове речи никада нећу заборавити.

Мештани Крушчића, али и општине Кула, несумњиво ће вечно остати захвални на сваком документу који је забележен његовим оком. Многи ће на тим фотографијама препознати неко своје време или своје људе, док ће се други надати да ће Ари бити сведок и чувар бројних будућих битних догађаја за нашу средину.

Честитеке и још много успеха.